Претвори кораке у добра дела: како да организујеш хуманитарни изазов у ходању који ће подржати цела компанија

Сваки програм добробити пре или касније наиђе на исту препреку: изазовима се придружују људи који су већ активни, док они до којих највише желиш да допреш остају по страни. Можеш да мењаш награде, скратиш трајање и ублажиш такмичарски дух, али се и даље појављују иста позната лица, док сви остали љубазно машу издалека. Формати засновани на такмичењу привлаче такмичаре, а већина запослених себе не доживљава тако.

Један формат поузданије руши ту препреку од још домишљатијег такмичења: хуманитарни изазов у корацима. Компанија претвара заједничко кретање у донацију и одједном сваки корак сваке особе, у форми или ван ње, брзе или споре, финансира нешто стварно. Питање „могу ли да победим?“, на које већина одговори одрично пре него што тихо одустане, замењује питањем „да ли је мој допринос важан?“, на које свако може да одговори потврдно.

Хуманитарни изазови у пракси

Ово није теорија. Естонски произвођач обновљиве енергије Utilitas организовао је изазов у ходању у којем су се кораци претварали у донације за угрожене породице, а придружила се и партнерска компанија Tallinna Vesi; учествовало је око 260 људи. У изазову Корацима до Божића, 141 запослени из шест компанија, међу којима су Bolt, Veriff и Adcash, направио је 21,5 милиона корака за три недеље, а свака компанија је, на основу активности својих запослених, донирала новац хуманитарној организацији по свом избору. Testlio и Ramirent Baltic организовали су своје верзије.

Иза тога стоје и истраживања. У експерименту економисте Alex Imas, људи су улагали више физичког напора када је мала награда ишла у хуманитарне сврхе него када су исту награду добијали они сами.

Пример из праксе: током 2021. године, 141 запослени из шест компанија заједно је направио 21,4 милиона корака у хуманитарне сврхе. Прочитај причу: Корацима до Божића.

Како функционише: кораци за донације

У основи хуманитарног изазова је унапред објављен однос корака и донације. Компанија се, на пример, обавеже да донира један долар или евро за сваких 10.000 заједнички забележених корака током изазова, или одреди фиксни износ, рецимо 3.000 $ за локалну банку хране, који се ослобађа када компанија заједно пређе праг од, на пример, 25 милиона корака. Сви се придружују, свачији кораци улазе у заједнички збир, а тај збир обезбеђује нешто конкретно.

По својој структури, ово је заједнички циљ: један велики циљ ка којем ради цела компанија, уместо рангирања које људе пореди једне с другима. Тај избор има већи утицај него што се на први поглед чини. У такмичарском изазову, кораци појединца вреде само у односу на кораке осталих, а бити испод просека делује као пораз, ма колико програм био добронамерно представљен. У заједничком изазову нема оних испод просека. Постоји само фонд, а сваки корак га увећава. Запослена особа која успе да направи 4.000 корака дневно не завршава на 212. месту; она додаје 120.000 корака и, по долару на 10.000 корака, током месеца обезбеђује око дванаест долара за банку хране.

Кораци су природна валута јер их готово свако прави, а телефони и носиви уређаји их аутоматски броје, али исти принцип функционише и са минутима вежбања или пређеном раздаљином ако међу запосленима има више бициклиста и пливача. Коју год јединицу да изабереш, начела остају иста: један заједнички циљ, један јавно објављен однос активности и донације и једна хуманитарна сврха.

Зашто привлачи и оне које такмичења не привлаче

Три фактора чине хуманитарне изазове толико успешним у привлачењу учесника и вреди их разумети како би их сачувао при осмишљавању изазова.

За многе је сврха важнија од награда. Поклон-картице и право да се похвале успехом мотивишу неке људе; друге баш одбијају, јер целу активност виде као игру за оне који су већ у форми. Ти исти људи ће направити додатни круг око паркинга зато што тиме финансирају оброке, истраживање рака или прихватилиште за животиње две улице од канцеларије. У нашој анкети међу организаторима програма добробити, 35% је навело хуманитарне донације међу наградама које њихови запослени воле.

Уклања осећај непријатности. Прећутни разлог због којег многи избегавају изазове у корацима није лењост, већ изложеност: ранг-листа јавно рангира физички учинак, а за свакога ко није у форми, има повреду, старији је или једноставно цени приватност, то је добар разлог да се не укључи. Када је резултат заједнички, ничији број није суд о тој особи, а главна вест у објавама постаје заједнички збир који расте ка циљу.

И мали доприноси се рачунају. У такмичењу, скроман труд делује безвредно јер ионако није било изгледа за висок пласман. У хуманитарном изазову, скроман труд има дословну новчану вредност. То мења личну рачуницу неодлучног учесника већ првог дана, а наставља да је мења и деветнаестог, када мотивација опадне и када одлука да ли ће прошетати одређује да ли ће фонд те вечери порасти.

Један велики циљ или низ прекретница?

Најједноставнији приступ је један заједнички циљ: 30 милиона корака за 30 дана ослобађа целу донацију. Јасан је и лако га је објаснити, али има познату слабост: један далеки број може деловати апстрактно у првој недељи, а ако темпо заостане, и обесхрабрујуће у трећој.

За већину компанија бољи приступ је низ прекретница. Подели фонд на делове: првих 8 милиона корака ослобађа 1.000 $ за изабрану сврху, следећих 8 милиона ослобађа наредних 1.000 $, и тако даље, уз додатни, амбициозни праг на врху који компанија достиже само ако је учешће изузетно. Свака достигнута прекретница је конкретна победа коју можеш да објавиш, а свака објава даје нови подстицај за следећи део. Низ прекретница те штити и од најгорег исхода приступа са једним циљем: изазова који за мало промаши циљ и не донесе никакву донацију, претварајући месец добре воље у горак утисак. Са прекретницама, изазов који достигне три од четири прага и даље је успех, уз донацију која то потврђује.

Шта год да изабереш, ограничи трајање на три или четири недеље. Хуманитарне изазове покрећу емоције, а отприлике толико тај подстицај траје пре него што формату затреба предах.

Нека запослени изаберу коме помажу

Честа грешка при осмишљавању хуманитарног изазова јесте да се сврха изабере у сали за састанке. Када руководство изабере хуманитарну организацију, изазов је пројекат компаније; када је изаберу запослени, он постаје њихов.

Практично решење је ужи избор и гласање. Служба за људске ресурсе припреми три до пет проверених опција, чиме се избегавају теме које изазивају поделе и осигурава да је свака опција прихватљива финансијској и правној служби, а запослени бирају. У сваки ужи избор укључи бар једну локалну иницијативу. Национална организација је вредна подршке, али је апстрактна; банка хране поред које колеге пролазе, дечја болница у којој се лечило нечије дете и прихватилиште у којем неко из тима волонтира имају лица и приче, а управо приче оживљавају ћаскање у изазову. За тимове на различитим локацијама и међународне тимове, омогући да свака земља гласа за своју локалну иницијативу или изабери једну глобалну и по једну локалну за сваку канцеларију. У изазову Корацима до Божића, свака компанија је једноставно изабрала своју хуманитарну организацију.

Транспарентност је кључна

Хуманитарни изазов почива на поверењу, а поверење има три једноставна правила. Објави однос активности и донације и максимални износ пре него што ико направи први корак; неодређена обећања да ће компанија „донирати на основу резултата“ звуче као корпоративно ограђивање и уништавају чар. Извештавај о напретку сваке недеље (забележени кораци, достигнуте прекретнице, до тада ослобођен новац) на истом месту, како би људи знали где да га потраже. И на крају покажи потврду: објави стварну потврду о донацији, по могућству уз фотографију или захвалницу хуманитарне организације.

Не потцењуј ту последњу објаву. Потврда, конкретан доказ да су се недеље обичног ходања претвориле у прави новац за стварну сврху, често је најдељенији интерни садржај који изазов донесе. Људи праве снимке екрана и шаљу их породицама. То је тренутак када изазов од активности постаје успомена, и разлог због којег се људи придружују следећем без додатног убеђивања. Ако резултат не испуни обећано, и то јасно реци; искреност о малом заостатку чува више поверења него ћутање.

Новац и прича ван компаније

Финансијска служба ће питати колико ово кошта, зато припреми бројке. Увек постави горњу границу донације: обећање износа по кораку без ограничења представља отворену финансијску обавезу због које се програми одбијају, док је ограничени износ само буџетска ставка. За компанију средње величине, фонд од неколико хиљада долара или евра довољан је за месец дана; мотивација долази из заједничког подухвата и хуманитарне сврхе, а не из апсолутног износа. У поређењу с оним што компаније редовно троше на једно тимско окупљање ван канцеларије, ово је један од најповољнијих начина за подстицање ангажовања.

Вредност се не завршава на вратима канцеларије. Хуманитарни изазов је прича за јавност на начин на који интерно такмичење у корацима никада није. Заслужује место на страници за каријере и у разговорима са кандидатима, јер је реченица попут „наши људи су направили 28 милиона корака и финансирали 12.000 оброка“ одговор поткрепљен доказима. Локалне иницијативе привлаче локалне медије чешће него што би се очекивало, купци то примећују, а могу се придружити и партнерске компаније, као што се Tallinna Vesi придружила компанији Utilitas. Ништа од овога не треба да буде разлог за организовање изазова, али то јесте стварна корист коју је оправдано поменути када интерно образлажеш предлог.

Када га организовати

Календар нуди природне поводе током целе године: месец подизања свести о раку дојке у октобру, Мовембар у новембру, донирање на крају године у децембру и пролећне хуманитарне трке. Изазов припремљен неколико недеља пре неког од ових догађаја може да преузме његову тему, ужи избор хуманитарних циљева и енергију. Крај године је посебно добар тренутак, јер објава потврде о донацији стиже баш када људи размишљају о даривању.

Хуманитарни изазов на платформи YuMuuv

Хуманитарни изазов се лако уклапа у стандардни YuMuuv изазов. Кораци се аутоматски синхронизују из апликација Apple Health, Health Connect, Garmin, Fitbit, Polar и других подржаних апликација и носивих уређаја, тако да нико не мора ништа ручно да уноси. При креирању изазова:

• Циљ: изазов у корацима или пређеној раздаљини са укупним циљем и укљученим заједничким циљем, како би се свачија активност сабирала у један заједнички број.
• Прекретнице: постави циљ на највиши праг и објави сваки достигнути праг у ћаскању изазова.
• Више канцеларија или компанија: додај ранг-листу тимова или земаља на основу просека (AVG), како величина не би одлучивала о резултату.
• Новости и потврда: објављуј недељни напредак и коначну потврду о донацији у ћаскању изазова, које подржава фотографије и видео-снимке.

Саму донацију уплаћујеш ти, али кретање које је омогућава и заједничка прича око ње управо су оно за шта је платформа направљена. За још оваквих прича погледај наше студије случаја.

Планираш хуманитарни изазов? Закажи YuMuuv демонстрацију и помоћи ћемо ти да поставиш циљ, прекретнице и структуру тимова.