Како смањити одсуства због болести на послу (10 корака)
Одсуства због болести један су од највећих скривених трошкова сваке компаније. У Уједињеном Краљевству запослени су 2023. године одсуствовали у просеку 7,8 дана годишње – у односу на 5,8 дана пре пандемије, што је највиши ниво за више од деценије.1 Широм ЕУ трошкови плаћених боловања износили су око 138 милијарди € у 2014. години, приближно 1% БДП-а ЕУ – и то без трошкова прековременог рада, привремених замена и посла који једноставно остане необављен.2
Добра вест је да се значајан део дана боловања може спречити. Овај водич објашњава узроке одсуства због болести и доноси 10 практичних корака за њихово смањење у твојој компанији.
Table of Contents
1. Шта узрокује одсуства због болести?
Према истраживању организације CIPD, које је обухватило више од 900 организација, најчешћи узроци су:1
- Краткотрајна одсуства: лакша обољења попут прехладе, грипа и стомачних инфекција.
- Дуготрајна одсуства: проблеми са менталним здрављем, мишићно-скелетне повреде (проблеми са леђима, вратом и зглобовима), акутна обољења и стрес.
Неки од ових узрока не могу се избећи. Али многи су повезани са стварима на које послодавац може да утиче: обимом посла, количином кретања током дана, начином руковођења и тиме да ли запослени осећају да могу да затраже помоћ пре него што проблем доведе до вишенедељног одсуства.
2. Колико одсуства због болести заиста коштају
Директан трошак је накнада зараде током боловања. Индиректни трошкови су често већи:
- прековремени рад или привремено ангажовани радници који преузимају посао;
- пропуштени рокови и нижи квалитет услуге;
- додатни притисак на колеге, који може да доведе до више стреса и нових одсустава;
- презентизам – рад док је особа болесна, при чему шири заразу и ради испод својих могућности.
Зато смањење одсустава није само показатељ за људске ресурсе. То је један од најдиректнијих начина да се очувају продуктивност и тимски дух.
3. 10 начина да смањиш одсуства због болести
1. Правилно прати одсуства
Не можеш да смањиш оно што не пратиш. Забележи свако одсуство, његово трајање и разлог, а затим анализирај стопу одсуства, учесталост, трајање и евентуалне обрасце – на пример, понедељком, око празника или у периодима појачаног обима посла. Многи послодавци у Уједињеном Краљевству користе и Брадфордски фактор, који даје већу тежину учесталим краткотрајним одсуствима. Користи податке као полазиште за разговоре подршке, а не за кажњавање запослених.
2. Уведи јасна и праведна правила о одсуствима
Постарај се да сви знају како и када да пријаве болест, коме да се обрате, када је потребна лекарска потврда и како се исплаћује накнада током боловања. Јасна правила отклањају недоумице код запослених и омогућавају руководиоцима да доследно поступају у случају одсуства.
3. Разговарај са запосленима по повратку на посао
Кратак, пријатељски разговор после сваког одсуства један је од најефикаснијих алата. Показује запосленима да су недостајали тиму, помаже руководиоцима да рано уоче скривене проблеме (обим посла, здравствене тегобе, обавезе бриге о другима) и даје запосленима прилику да затраже подршку.
4. Олакшај запосленима да остану активни
Истраживања повезују редовну физичку активност са мањим бројем дана боловања. У једној студији, запослени који су остваривали препоручени ниво интензивног вежбања имали су више од четири дана боловања мање годишње од оних који то нису чинили.3 Редовно кретање помаже и у спречавању проблема са леђима и вратом, који су узрок многих дуготрајних одсустава.
Практични начини да се активност уведе у радну недељу укључују компанијске изазове у броју корака, састанке у шетњи и кампање за активан долазак на посао, као што је изазов „Септембар без аутомобила“.
5. Подржи ментално здравље и управљање стресом
Проблеми са менталним здрављем и стрес спадају међу водеће узроке дуготрајних одсустава. Нека обим посла буде реалан, подстичи отворен разговор о стресу и упути запослене на доступну подршку, попут програма помоћи запосленима. Наш водич за помоћ запосленима у управљању стресом на послу објашњава шта да урадиш када неко покрене ту тему. Активности за добробит не морају увек да буду везане за вежбање – добар избор су и изазови за добробит без физичког вежбања, усмерени на сан, свесну пажњу или паузе од екрана.
6. Спречи мишићно-скелетне проблеме
Обезбеди правилно уређена радна места, подстичи редовне паузе од седења и обучи запослене за безбедно подизање терета тамо где је то потребно. Физички захтевни послови траже додатну пажњу – погледај наш водич за добробит запослених који не раде за столом.
7. Смањи ширење лакших обољења
Једноставне мере праве разлику током сезоне прехладе и грипа: добра хигијена руку, добро проветрени простори, доступна вакцинација против грипа и јасна порука да је у реду остати код куће (или радити на даљину, где је то могуће) док је особа заразна. Ево још савета за избегавање јесењих болести.
8. Понуди флексибилност
Флексибилно радно време или хибридни рад омогућавају запосленима да оду на преглед, ускладе обавезе бриге о другима и опораве се од лакших обољења без узимања целог слободног дана. То је посебно драгоцено за запослене родитеље.
9. Обучи непосредне руководиоце
Руководиоци обично први сазнају за одсуство и први примете када се неко суочава са тешкоћама. Дај им вештине и самопоуздање да воде разговоре подршке, праведно примењују правила о одсуствима и знају коме да упуте запослене за помоћ.
10. Гради културу добробити, а не једнократне погодности
Попуст за теретану сам по себи ретко мења навике. Оно што делује јесте доследан, целогодишњи приступ у ком запослени заиста учествују. Планирај редовне активности током године – наш календар изазова за добробит добра је полазна тачка – и повежи их са ширим приступом ангажованости запослених. За ширу слику, погледај зашто је добробит стратегија, а не погодност.
4. Како изазови за добробит смањују боловања
Бесплатне спортске погодности добар су почетак, али саме по себи не мењају свакодневне навике. Изазови за добробит то чине: дају запосленима заједнички циљ, разлог да се крећу сваког дана и мало пријатељског надметања са колегама.
YuMuuv се повезује са сатовима и здравственим апликацијама које запослени већ користе, па за само неколико минута можеш да покренеш изазове у броју корака, активности и добробити за целу компанију – и наградиш запослене за саму активност. Да видиш да ли приступ даје резултате, уз учешће прати и стопу одсуства пре и после изазова. Наш искрени водич за мерење повраћаја улагања у корпоративни програм добробити показује како.
5. Честа питања
5.1. Која је уобичајена стопа одсуства због болести?
Она зависи од земље, сектора и величине организације. У Уједињеном Краљевству просек је 2023. године износио 7,8 дана по запосленом годишње.1 Најкориснији оријентир је кретање стопе у твојој компанији: упореди податке из године у годину и између тимова.
5.2. Шта је Брадфордски фактор?
То је формула која истиче учестала краткотрајна одсуства: S² × D, где је S број засебних периода одсуства, а D укупан број дана одсуства током одређеног периода, обично 52 недеље. Десет једнодневних одсустава даје много већи резултат него једно десетодневно одсуство.
5.3. Може ли програм добробити заиста да смањи број дана боловања?
Може, посебно када подстиче редовно кретање и подржава ментално здравље. Резултати зависе од учешћа, зато бирај активности које су приступачне свима и којима се лако придружити, а одсуства прати током најмање 6–12 месеци.
5.4. Треба ли подстицати запослене да долазе на посао када су болесни?
Не. Презентизам шири болест и успорава опоравак. Циљ је да се мање људи разболи, а не да мање људи пријављује болест.
6. Почни да смањујеш одсуства уз YuMuuv
Желиш једноставан начин да покренеш цео тим? Закажи демонстрацију и погледај како YuMuuv изазови за добробит функционишу у компанијама свих величина.
