Најзаузетији у твојој компанији: изазови за добробит прилагођени запосленим родитељима

Сваки програм добробити има групу коју неприметно губи, а у већини компанија то су запослени родитељи. Не зато што родитељи не брину о свом здрављу — питај било ког родитеља малог детета шта би све дао за једну ноћ непрекидног сна — већ зато што уобичајени изазови полазе од нечега што родитељи немају: слободног термина у дану. Групно трчање у 18.00 поклапа се с одласком по децу. Час вежбања у паузи за ручак пада у јединих слободних пола сата који би могли да послуже за позив педијатру. Викенд-пешачење се поклапа с рођенданом, фудбалском утакмицом и набавком намирница од којих се храни цела та дружина.

Зато родитељи погледају најаву изазова, израчунају све за отприлике четири секунде и не пријаве се. Ретко се жале. Само се тихо не укључе, па у подацима о учешћу у програму настане празнина баш тамо где су људи којима су опоравак, кретање и тренутак да поново буду своји најпотребнији. Добра вест је да решење углавном лежи у осмишљавању изазова и да постоји прави тренутак у години за ту промену, о чему ћемо још говорити.

Дан без слободног термина

За почетак, озбиљно схвати родитељски дан као ограничење при осмишљавању изазова. Типично домаћинство са двоје запослених родитеља и децом школског узраста функционише по распореду који трпи одступања колико и авио-компанија: буђење, доручак, облачење, паковање ужине, одлазак у школу, посао, одлазак по децу или организација ваншколских активности, вечера, домаћи задаци, купање, преговори о одласку у кревет, па онда оно мало вечери што остане, када се бира између веша, пристигле поште, партнера и падања у несвест. У том дану нема термина с ознаком „брига о себи“. Нема слободног термина ни за шта. Сваки изазов који захтева нови блок времена тражи од родитеља да то време узме однекуд — а нема одакле.

Зато добронамерни савети о добробити тако редовно не допиру до родитеља. „Само одвој пола сата за себе“ није савет, већ рачуница која се не уклапа. Решење није у томе да се пронађе ново време. Треба повезати бригу о себи с временом које већ постоји. Научници који проучавају понашање то зову надовезивање навика.

Погледај поново један родитељски дан, овог пута бројећи кретање уместо минута. Шетња до школе и назад — два пута, јер по децу треба и отићи — доноси неколико хиљада корака. Сат времена на игралишту значи чучњеве, искораке, спринтове за тротинетом који измиче и подизање детета до пењалице по четрдесети пут. Ношење уснулог четворогодишњака уз степенице је ношење терета које би заслужило одобравање у свакој теретани. Вожња бицикла с децом суботом јесте бициклизам. Све се то рачуна, а већина тога остаје невидљива програмима заснованим на идеји да је вежбање засебна, унапред заказана активност без деце.

Промена погледа коју вреди усвојити — и у људским ресурсима и међу самим родитељима — јесте да кретање које укључује породицу није мање вредна брига о добробити. Његова вредност је двострука. Родитељ који иде до школе пешке уместо колима добија кораке, а дете стиче навику, излази на свеж ваздух и добија десет минута опуштеног разговора каквог у колима никад нема. Изазов који рачуна шетњу до школе не спушта критеријуме. Он мери стварно понашање које заиста побољшава здравље и притом тихо поставља здраве темеље следећој генерацији.

Проблем осећаја кривице

Постоји још један разлог због ког родитељи избегавају изазове за добробит, о ком се мање говори, а то није организација. То је осећај кривице. За родитеља „време за себе“ никад није бесплатно — то је време током ког неко други преузима обавезе. Трчање у 18.00 значи да партнер сам спрема вечеру, да бака или дека долазе с другог краја града или да деца добијају још сат времена пред екраном. Свака активност за добробит представљена као бег од породичног живота има цену коју плаћа породица, а већина родитеља, већину дана, процени да је та цена превисока. Програми који се ослањају на поруке попут „почасти себе“, „заслужујеш ово“, „одвој време за себе“ ненамерно подижу ту цену, јер активност представљају као угађање себи које треба оправдати.

Решење је иста промена погледа, само с друге стране. Активности које укључују децу уопште не буде кривицу. Нико се не осећа себично због породичне вожње бицикла, шетње до школе или двадесет минута јурњаве за лоптом у дворишту. Ако твој изазов награђује такве ствари, није уклоњена само препрека у распореду — уклоњена је и емоционална препрека, која је многим родитељима била већа од те две.

Принципи који укључују родитеље

Из свега овога следи неколико принципа које вреди применити на сваки изазов који организујеш, јер програм који одговара људима с најмање слободног времена у компанији одговара свима.

Прво, угради флексибилност у саму структуру. У родитељском месецу увек постоје недеља упале уха, недеља школске приредбе и недеља у којој све крене наопако. Изазов који захтева тридесет савршених дана за тог родитеља завршава се шестог дана, а у следећи се неће укључити. Циљ заснован на доследности (оствари дневни циљ, рецимо, петнаест или двадесет дана од тридесет) одмах поручује учесницима да се рачунају и несавршени месеци. Та једна одлука при осмишљавању изазова чини више за учешће родитеља него било која количина охрабрујућих порука, јер се уклапа у њихов стварни живот. Петнаест дана праве навике у хаотичном месецу није снижен стандард; то је тријумф, а структура изазова треба то и да покаже. (Више о томе зашто ово делује прочитај у тексту о психологији низова.)

Друго, никад не заказуј активности у фиксном термину. Догађаји с одређеним временом — групна трчања, часови уживо, било шта у паузи за ручак — искључују све који тада не могу да буду ту, а родитељи готово никад не могу да буду ту баш тада. Изазови у којима се активност рачуна кад год да се догоди, макар и у кратким деловима, једини су формат који се уклапа у испрекидан дан. Десет минута кретања у 6.40, шетња до школе у 8.15, игралиште у 17.30 — све се сабира, иако ниједан део засебно не личи на тренинг.

Треће, сведи труд потребан за учешће готово на нулу. Родитељи ће изазову посветити онолико пажње колико и већини ствари ван породице: отприлике деведесет секунди. Аутоматско праћење преко телефона у џепу бележи кораке и раздаљину без икакве додатне радње. А за све остало, ручни унос је родитељев најбољи пријатељ — јер је паметни сат она ствар која никако да се напуни, а стоји на ноћном сточићу поред књиге која никако да се врати у библиотеку. Изазов који омогућава да се јучерашња породична шетња или синоћњи сан унесу по сећању, за десет секунди док се кува тестенина, спречава да недеље у којима све иде наопако постану недеље одустајања.

Формати који раде у пракси

Ево неколико конкретних формата, који сви следе наведене принципе. Изазов корака на путу до школе: обичан изазов у броју корака, али у најави представљен кроз шетњу до школе — кораци се рачунају кад год да су направљени, а такав приступ само поручује родитељима да њихова постојећа рутина већ значи учешће. Такав начин представљања не кошта много, а прави разлику између „још један изазов који не могу да уклопим“ и „чекај, па ово већ радим“. Позив за викенд-породичне фотографије: у ћаскању изазова позови учеснике да поделе слике кретања које укључује децу — вожње бицикла, истраживања гомиле лишћа, шетње уз скакање по барама. Родитељи који никад не би објавили селфи из теретане објавиће гомилу лишћа, а ћаскање ће се испунити верзијом културе компаније у којој родитељи заиста препознају себе. Месец доследности: било која свакодневна навика — вода, сан, време напољу, десет минута кретања — с довољно флексибилним циљем броја дана у месецу, покренута у тренутку промене рутине и јасно представљена као прилагођена родитељима.

И још један формат који се лако превиди: приватни изазов као додатна опција за самог родитеља. Родитељ може да направи мали приватни изазов за до 10 људи, само за своју породицу или неколико колега родитеља, с циљем који одговара њиховом стварном животу, паралелно с изазовима компаније. Понекад је ранг-листа целе компаније једноставно превелика за некога чија је победа тог месеца пет шетњи до школе недељно, док је сопствени изазов међу људима са истим ограничењима права мера. Наш водич за породични фитнес изазов показује како да га направиш.

Када почети: искористи промену рутине

Повратак у школу је једини период у години када се све родитељске рутине одједном руше и граде изнова. Ново време буђења, нове руте, нова организација одласка по децу: читав породични распоред је попут свежег бетона отприлике три недеље. Истраживања навика потврђују да тај период треба искористити. У теренском експерименту који су водили истраживачи са University of Bath, интервенција за промену свакодневног понашања била је успешнија код људи који су се преселили у претходна три месеца него код оних са устаљеним рутинама, јер нарушена рутина оставља старе навике отвореним за промену. Здрава навика уведена док је бетон још свеж (шетња до школе, десет минута после остављања деце, ранији одлазак у кревет који школска година ионако намеће) уграђује се у рутину и остаје ту и у новембру. Иста навика уведена месец дана касније бори се против распореда који се већ учврстио. Ако је септембар прошао, следеће прилике су повратак са зимског распуста у јануару и прелазак на летњи распоред, а ефекат новог почетка ради у твоју корист у свакој од њих.

За крај, порука за људске ресурсе. Родитељи неће рећи да их програм искључује. Они су група која ће се најређе жалити, а најчешће једноставно изостати из података о учешћу — немају вишка енергије за повратне информације, а имају цео живот искуства у тихом прихватању ствари које нису осмишљене за њих. Зато не чекај жалбу. Погледај ко се укључује у твоје изазове, уочи ко недостаје и прилагоди их најзаузетијим људима у компанији. Када то урадиш, учешће расте управо у групи коју си неприметно губио — а често расте и нешто што је теже измерити: осећај родитеља да компанија види њихов стварни живот.

Изазови за родитеље на YuMuuv

Сви ови елементи лако се уклапају у YuMuuv. Кораци и раздаљина аутоматски се синхронизују с телефона, па нису потребни ни носиви уређај ни редовно пуњење. Спавање, пијење воде, време напољу и друге навике које се уклапају у породични живот доступни су за ручни унос на листи активности за изазове и бележе се за неколико секунди дугметом +Дневник. При креирању изазова, изабери дневни циљ и у почетној поруци постави коначни циљ на петнаест или двадесет дана од тридесет; ћаскање изазова служи за викенд-породичне фотографије, а приватни изазови дају родитељима сопствени простор по мери породице. Ништа од тога не продужава родитељски дан. Само омогућава да се брига о здрављу која је већ део њиховог живота коначно рачуна.

За још идеја које не подразумевају теретану, погледај наше изазове за добробит без фитнеса и сазнај зашто сан треба да буде део твог програма добробити.

Желиш програм који одговара твојим најзаузетијим запосленима? Закажи YuMuuv демонстрацију и помоћи ћемо ти да осмислиш изазове прилагођене родитељима.