Могу ли изазови за добробит да смање трошкове здравствене заштите запослених? Шта кажу докази

Здравствена заштита је један од највећих трошкова запошљавања људи – посебно тамо где послодавци плаћају здравствено осигурање. Могу ли физичка активност и изазови за добробит да смање тај трошак? Кратак одговор: редовна активност јасно смањује ризик од хроничних болести чије је лечење скупо, али уштеде од програма на радном месту обично су мање и долазе спорије него што многи пружаоци услуга обећавају. Ево искреног осврта на доказе, на то шта можеш да очекујеш када су у питању премије осигурања и како да осмислиш програм који се временом исплати.

1. Зашто је физичка активност важна за трошкове здравствене заштите

Према CDC-у, редовна физичка активност смањује ризик од срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса типа 2, више врста рака, депресије и анксиозности. Ова обољења су међу највећим узроцима трошкова лечења.

Цена неактивности је огромна. СЗО процењује да ће између 2020. и 2030. године скоро 500 милиона људи развити срчана обољења, гојазност, дијабетес или друге незаразне болести које се могу приписати физичкој неактивности, уз трошкове од скоро 300 милијарди америчких долара – око 27 милијарди америчких долара годишње. Активнији запослени временом имају мањи здравствени ризик.

2. Шта докази кажу о уштедама од програма добробити на послу

2.1. Охрабрујући налази

• Често цитирана метаанализа из 2010. године у часопису Health Affairs показала је да су трошкови лечења смањени за око 3,27 $ по сваком долару уложеном у програме добробити, а трошкови одсуствовања са посла за око 2,73 $.
• Руководиоци компаније Johnson & Johnson проценили су да су њени програми добробити уштедели компанији 250 милиона долара у трошковима здравствене заштите током једне деценије, уз повраћај од 2,71 $ по уложеном долару између 2002. и 2008. године, према Harvard Business Review-у.

2.2. Налази који позивају на опрез

Новија истраживања, спроведена строжим методама, мање су оптимистична. Рандомизовано испитивање из 2019. године, објављено у часопису JAMA, спроведено у великом америчком малопродајном ланцу, показало је да су запослени у програму добробити пријављивали редовније вежбање и већу бригу о телесној тежини, али после 18 месеци није било значајних разлика у клиничким показатељима здравља, трошковима здравствене заштите или одсуствовању са посла.

2.3. Шта то значи за тебе

Уштеде на здравственој заштити су могуће, али за њих су потребне године, зависе од учешћа великог броја запослених и нису загарантоване. Посматрај смањење трошкова као дугорочну корист, а не као обећање за 12 месеци. За детаљнији увид прочитај наш искрени водич кроз повраћај улагања у добробит запослених.

3. Могу ли програми добробити да смање премије осигурања?

То зависи од тога где се налазиш и како је уређена здравствена заштита запослених:

• Здравствено осигурање које плаћа послодавац (на пример у САД): код већих послодаваца чије премије зависе од претходних исплата или који сами финансирају здравствене трошкове, мањи износи захтева за накнаду током више година могу да утичу на цену при обнови осигурања. Неки осигуравачи и посредници нуде и подстицаје за програме добробити. Питај свог посредника шта важи за твој план осигурања.
• Јавни здравствени системи (већи део Европе): послодавци обично не плаћају директно премије здравственог осигурања, па се финансијска корист углавном огледа у мањем одсуствовању због болести и већој продуктивности.

У сваком случају, немој да засниваш пословну оправданост програма само на смањењу премије.

4. Користи које се виде раније

• Више активности: у испитивању STEP UP са око 600 запослених компаније Deloitte, програм са елементима игре и пријатељским надметањем повећао је активност за око 920 корака дневно у поређењу са контролном групом.
• Мање одсуствовања због болести: погледај како смањити одсуствовање због болести на радном месту.
• Ангажованост и повезаност: тимски изазови дају колегама заједнички циљ и позитивну тему за разговор.

5. Како осмислити изазове за дугорочно смањење трошкова

1. Подстакни што више запослених да учествују. Највећи здравствени помаци настају када се мање активни људи више крећу. Тимски и заједнички циљеви помажу почетницима да осете да и они доприносе резултату.
2. Организуј изазове током целе године. Ефекти једнократних кампања бледе; редован ритам гради навике. Користи наш календар изазова за добробит.
3. Не ограничавај се на кораке. Комбинуј активност са изазовима за сан, свесну пажњу и редовно пијење воде.
4. Награди учешће. Мале награде доступне свима делују боље од награда само за оне у најбољој форми – погледај водич за награђивање.
5. Повежи програм са другим погодностима за запослене, као што су здравствени прегледи, услуге медицине рада или програм подршке запосленима.

6. Шта мерити

• Учешће и задржавање учесника у различитим изазовима и тимовима.
• Одсуствовање због болести и његово кретање према подацима службе за људске ресурсе.
• Повратне информације запослених о добробити и ангажованости, путем кратких анкета.
• Захтеве за накнаду трошкова здравствене заштите (збирно, током више година), ако имаш приступ тим подацима.

Избегавај прикупљање појединачних здравствених података, као што је телесна тежина – то изазива забринутост за приватност и може да одврати људе од учешћа.

7. Честа питања

7.1. Да ли програми добробити смањују трошкове здравствене заштите?

Могу да их смање, али докази нису једнозначни. Физичка активност смањује ризик од болести чије је лечење скупо, али ригорозна испитивања показују да је за уштеде потребно време и да оне зависе од учешћа.

7.2. Колико времена је потребно да се виде уштеде?

Очекуј године, а не месеце. Ранији знаци успеха су већа активност, веће учешће и мање одсуствовања.

7.3. Могу ли мала предузећа да имају користи?

Да. Чак и без уштеда на осигурању, мали тимови имају користи од више кретања, боље повезаности и мање дана на боловању.

Погледај како друге организације спроводе своје програме у нашим студијама случаја или закажи демонстрацију да уз YuMuuv испланираш целогодишњи програм изазова.