Добробит запослених који не раде за столом: програми за људе на ногама

Замисли типичан корпоративни програм добробити. Јога током паузе за ручак у сали за састанке на трећем спрату. Подсетник на лаптопу да устанеш и протегнеш се. Субвенционисан сто за рад у стојећем положају. Изазов у броју корака који подстиче људе да се више крећу. А сада погледај тај програм очима магационера који током смене пређе једанаест миља, медицинске сестре која није села од седам ујутру или достављача чија је пауза за ручак петнаест минута на паркингу, двеста миља од било које сале за састанке.

Тај програм за њих није само небитан. Он је и прећутно увредљив. Особи која је десет сати дневно на ногама поручује да је велика идеја компаније за боље здравље то да треба још више да се креће. И ту идеју преноси каналима — службеном е-поштом, порталима за рачунаре, догађајима усред дана у седишту компаније — којима ти људи не могу да приступе чак и када би хтели. Корпоративни програми добробити имају проблем у самој основи: осмислили су их канцеларијски радници, за канцеларијске раднике, а затим су их, тек успут, понудили и свима осталима.

То је важније него што већина тимова за људске ресурсе схвата, јер су канцеларијски радници у мањини. Већина светске радне снаге не ради за столом — према процени компаније Emergence Capital, реч је о око 2,7 милијарди људи, односно приближно 80% укупне радне снаге у свету, у производњи, логистици, малопродаји, здравству, грађевинарству, угоститељству и теренским службама. Само у САД то су десетине милиона људи у магацинима, производним погонима, за воланом и уз болесничке постеље. Они су изложени већем физичком оптерећењу, чешћим поремећајима сна и имају мање контроле над распоредом него колеге у канцеларијама. То значи да им је подршка за здравље и добробит најпотребнија, а да им стандардни програми најмање одговарају. Ако твоја компанија има запослене у оперативи, а у програмима добробити далеко више учествују људи из седишта, ово је разлог.

Окрени канцеларијску логику

Основна претпоставка канцеларијских програма добробити јесте да се радни дан проводи седећи и да је решење кретање. За запослене који не раде за столом, радни дан је кретање — често понављајуће, уз ношење терета и физички напор — а оно што им заиста помаже јесте опоравак.

Размисли шта физички захтеван посао одузима човеку. Сигурно не кораке. Одузима му сан, јер ране, ротирајуће и ноћне смене ремете циркадијални ритам на начине на које посао од девет до пет никада неће. Одузима му течност, јер знојење током осмочасовне смене у магацину или летњег рада на крову ствара мањак течности какав канцеларијски радник не доживљава. Нарушава здравље зглобова и меких ткива, јер стално подизање, посезање, увртање и стајање на бетону стварају напрезања и микроповреде које временом прерастају у проблеме с леђима и раменима — честе разлоге за одсуствовање и захтеве за накнаду због инвалидитета међу запосленима у оперативи. У Европи, око троје од петоро радника пријављује мишићно-скелетне тегобе, најчешћи здравствени проблем повезан с послом. Ту је и психичко оптерећење које је лако превидети из канцеларије: мање самосталности, већи физички умор када се стигне кући и породичним обавезама, а код многих запослених у оперативи и стварни финансијски стрес у позадини свега осталог.

Зато окрени логику. Тамо где канцеларијски програм каже „крећи се више“, програм за оперативне тимове треба да каже „боље се опорави“. Изазови спавања уместо изазова у броју корака. Унос течности током смене. Вежбе истезања и покретљивости усмерене на конкретна оптерећења која се на том послу понављају. Вежбе свесне пажње или захвалности које трају пет минута у просторији за одмор. Ништа од тога није блаже или мање вредно од подстицања физичке кондиције. За ове људе то и јесте рад на кондицији — оно што заиста мења како се осећају у свом телу на крају недеље.

Ипак, вреди нагласити једну ствар. Изазов у броју корака за магацински тим није бескористан — само има другачију сврху него што мислиш. Магационер који већ прави 20.000 корака, готово три пута више од просечног YuMuuv корисника, неће ходати више због изазова; тиме награђујеш посао који већ ради, а не мењаш навику. И то може да има вредност, из разлога до којих ћемо доћи, али важно је да будеш свестан разлике. Ако су циљ признање и понос, број кораке. Ако је циљ стварна промена здравствених навика, организуј изазов спавања.

Шта функционише у пракси

Почни од доступности, јер без ње све остало пада у воду. Запослени који не раде за столом обично немају службену е-пошту, службени лаптоп ни радни сто поред којег можеш да поставиш плакат. Оно што готово увек имају јесте лични паметни телефон. Програм добробити у једноставној апликацији на том телефону може подједнако добро да допре до дистрибутивног магацина у Охају и продавнице у Манчестеру. Изазови с ручним уносом овде су изузетно важни: за бележење чаша воде, сати сна, минута истезања или вежбе свесне пажње потребан је само телефон који већ имају у џепу. Без носивог уређаја, рачунара и захтева ИТ подршци. Људи који имају сат или уређај за праћење активности могу да га повежу, али програм никада не сме да подразумева да га сви имају. Међу многим запосленима у оперативи такви уређаји нису ни приближно општеприсутни, а захтев да неко купи опрему како би учествовао представља још један тихи начин искључивања.

Пажљиво приступи и коришћењу личних уређаја. Од људи тражиш да на лични телефон инсталирају апликацију повезану с послом, а запослени у оперативи често су — с правом — опрезни према свему што личи на надзор. Јасно објасни којим подацима апликација има приступ, а којима нема, нагласи да је учешће добровољно и понуди формате у којима ничији појединачни резултат није у првом плану, попут заједничких циљева или тимских просека. Код ових запослених поверење је кључно, а стиче се кроз детаље.

Затим осмисли изазове према тимовима онако како је оперативни рад заиста организован: по локацијама и сменама. Изазов између дневне и ноћне смене или магацина у Мемфису и Ротердаму ослања се на припадност коју људи већ осећају и ривалство у којем већ уживају. Користи тимско бодовање засновано на просеку, а не на збиру, како би ноћна екипа од петнаест људи могла равноправно да се такмичи с дневном сменом од четрдесет људи, а мало складиште с великим. Просеци шаљу и праву поруку о култури: учешће сваког појединца утиче на резултат тима, не само учешће спортиста.

И комуникација мора да се промени. Не постоји порука е-поштом свим запосленима која ће допрети до погона. Функционишу канали на које се оперативни рад већ ослања: кратки састанак на почетку смене, екран у просторији за одмор, руководилац који спомене изазов на почетку дана. Прво укључи вође смена — ако они учествују, њихови тимови ће их пратити. И прескочи све што је заказано за одређено време. Час током паузе за ручак, групна шетња у 17.00, вебинар уживо: сваки догађај у фиксном термину искључује оне који су тада у смени, а у систему који ради 24/7 то је увек неко. Изазови у којима се свака активност рачуна кад год је особа обави — чаша воде у 3.00 вреди исто колико и она у подне — једини су формат који све смене третира равноправно.

На крају, не потцењуј друштвену страну. Оперативни тимови су често распоређени по локацијама и сменама које се никада не сусрећу. Заједнички чет у оквиру изазова — круг за истезање ноћне екипе, шетња возача на одморишту, поређане флашице воде екипе из смене уторком — постаје спона међу људима који носе исту униформу, али се никада нису упознали. За организације с оперативним тимовима на више локација, та видљивост вреди готово колико и саме здраве навике.

Простор за понос

Ево шта програми добробити усмерени на канцеларије потпуно превиђају. Када компанија организује изазов у броју корака, а магацински тим открије да се креће три пута више од људи у седишту, дешава се нешто што ниједна анкета о ангажованости не може да забележи. Људи чији је физички труд обично невидљив у свим корпоративним извештајима одједном добијају број, а тај број говори да они носе компанију на својим ногама. Колеге из седишта се шале о томе у чету. Магацински тим качи одштампану ранг-листу у просторији за одмор.

То је прича о култури коју вреди имати и зато ранија напомена о изазовима у броју корака има и другу страну. Не, такав изазов неће променити навике магационера. Али изазов кретања на нивоу целе компаније, у којем оперативни тимови убедљиво воде, јесте прилика за признање — редак тренутак у којем се хијерархија окреће и погон надмашује директорску канцеларију. Организуј га једном годишње управо из тог разлога, а остатак године посвети изазовима опоравка ради бољег здравља.

Покрени програм после гужве, не усред ње

Прави тренутак је важнији за рад у сменама него за канцеларије. Лето је сезона хаоса: покривање годишњих одмора, привремено особље, највећи обим посла у логистици и угоститељству. Недеље пред празнике доносе врхунац посла на крају године, када су магацини и продавнице превише заузети за било шта ново. Сваки програм покренут усред те гужве остаје непримећен. Добро време су мирнији периоди после највећег оптерећења: септембар, када се распореди устале и исте екипе поново долазе у исте смене, као и крај јануара или фебруар, после празничне гужве. Четворонедељни изазов уноса воде или спавања у једном од тих периода, најављен на кратким састанцима смена и заснован на поносу у надметању локација, стиже до људи када имају простора да кажу да.

До оперативних тимова уз YuMuuv

Ако ово описује твоје запослене, практични захтеви су управо ови наведени изнад, а YuMuuv је осмишљен око њих. Спавање, пијење воде и свесна пажња су активности с ручним уносом на листи активности за изазове, за које није потребан носиви уређај, а вежбе истезања могу да се организују као прилагођена активност. Кораци се аутоматски синхронизују за све који то желе. Тимске ранг-листе могу да се заснивају на просеку, па се смене и локације различитих величина такмиче равноправно, а чет у оквиру изазова, с фотографијама и видео-снимцима, допире до погона, а не до пријемног сандучета.

Производне и логистичке компаније већ организују изазове на овај начин: погледај како је то урадио DHL и како је 3M Gulf приближно удвостручио учешће у поређењу с претходном годином. Платформа неће поправити програм осмишљен за канцеларије, али ако га осмислиш за људе који су на ногама, даће ти алате да допреш до њих.

Имаш запослене у оперативи? Закажи YuMuuv демонстрацију и показаћемо ти како да поставиш изазове између локација и смена.