Септембар без аутомобила: изазов доласка на посао за који твој тим није знао да га жели

Неки формати изазова никада неће заменити твој изазов у корацима, али ће одушевити ангажовани део запослених који је тај изазов већ прошао три пута (један такав је Клуб 100 склекова). Септембар без аутомобила је још један, а уопште не личи на фитнес изазов: долазак на посао без аутомобила.

Термин није случајно изабран. Светски дан без аутомобила обележава се 22. септембра, што изазову даје готов ослонац у календару, а сам септембар је, иако се о томе мало прича, најбољи месец за путовање на посао у већем делу САД и Европе. Врућине су прошле, лед још није стигао, јутра су довољно светла за пешачење, а повратак у школу ионако све враћа у устаљени ритам. Ако постоји месец у којем би неко први пут пробао да дође бициклом до канцеларије, то је овај. Европска недеља мобилности такође се одржава сваке године од 16. до 22. септембра и завршава се Даном без аутомобила. Ако је септембар већ прошао, мај (Национални месец бициклизма у САД) или прве благе пролећне недеље подједнако су добар избор.

И да одмах разјаснимо, јер је то важно за начин на који ћеш га представити: ово је добровољни изазов за ужу групу, а не начин да укључиш све запослене. За ангажовање целе компаније и даље су ту кораци, минути вежбања и пређена раздаљина — формати којима свако може да се придружи, одакле год да ради. Септембар без аутомобила намењен је делу запослених који заиста имају могућност да другачије путују на посао, а од осталих не тражи ништа. Организуј га упоредо са главним програмом, не уместо њега.

Пут до посла је најбоље место за нову навику

Ево зашто изазов доласка на посао уопште заслужује место у календару активности за добробит запослених, иако више звучи као иницијатива за одрживост него за здравље. Готово сваки савет о кретању пропада из истог разлога: тражи од људи да пронађу нови слободан термин у дану у којем га нема. Иди у теретану, прошетај током паузе за ручак, уведи јутарњу рутину — све су то нове обавезе које се надмећу са свим осталим у испуњеном животу, а нове обавезе обично изгубе.

Путовање на посао је другачије. Оно већ постоји. Дешава се двапут дневно, пет дана у недељи, хтео ти то или не. Када макар део седења у аутомобилу замениш пешачењем, вожњом бицикла или комбинацијом ходања, јавног превоза и поновног ходања, убацујеш кретање у време које је већ резервисано. То је надовезивање навика у свом најчистијем облику: за ново понашање нису потребни нови окидач, снага воље ни ставка у календару, јер је само путовање на посао окидач. А корист за здравље је стварна. У британској студији са више од 260.000 људи који путују на посао, они који су ишли бициклом имали су 41% мањи ризик од смрти од било ког узрока током приближно пет година него они који су путовали аутомобилом или јавним превозом.

Ту је и боље расположење, а свако ко је двадесет минута гледања у стоп-светла заменио са двадесет минута кретања на јутарњем ваздуху испричаће ти то и без питања. У познатој студији у којој су запослене жене оцењивале како су се осећале током сваког дела дана, јутарњи пут на посао показао се као најмање пријатна активност. Изазов који свакој особи помогне да макар неколико вожњи аутомобилом замени тротоаром или бициклистичком стазом мења начин на који радни дан почиње.

Формат: број дане, не километре

Правила су намерно једноставна. Ово је изазов са ручним уносом и једном јединицом мере: даном без аутомобила. Сваки дан када стигнеш на посао — или проведеш дан, о чему више у наставку — а да не возиш сам у аутомобилу, забележиш га. Бицикл се рачуна. Пешачење се рачуна. Аутобус, воз, трамвај, метро и трајект се рачунају. Заједничка вожња се рачуна, јер је поента мање самосталних вожњи аутомобилом, а не потпуно избегавање аутомобила. Рачуна се и комбиновано путовање у којем се одвезеш до паркинга уз станицу, а остатак пута пређеш возом. Бележиш избор, не тренинг, па нема шта да се синхронизује и није ти потребан паметни сат или фитнес наруквица.

Прави циљ је једноставан број дана, а тај број треба да буде мањи него што ти инстинкт говори. За запослене у САД, укупан циљ од осам дана без аутомобила у месецу је права мера: отприлике два дана недељно, довољно амбициозно да захтева свестан труд, а довољно флексибилно да кишна недеља или дан када се деца возе у школу никоме не окончају изазов. Твојој канцеларији у Амстердаму или Копенхагену осам дана ће бити лак задатак, и то је у реду. Градски тимови у Европи могу да циљају петнаест или осамнаест дана, а можеш и да додаш ранг-листу по земљама и уживаш у неизбежном задиркивању између канцеларија у Денверу и Берлину.

За запослене који раде хибридно или на даљину потребно је јасно прилагођавање, наведено у опису изазова тако да нико не мора да пита: данима када не путујеш на посао, рачуна се дан у којем обављаш обавезе без аутомобила. Пешке до продавнице, бициклом до апотеке, по децу у школу пешке или једноставно аутомобил остављен на паркингу цео дан — забележи. Навика коју градимо гласи „размисли да ли ти за овај пут треба аутомобил“, а она вреди подједнако и средом када радиш од куће и уторком када идеш у канцеларију.

Један дан отвара врата

Најзанимљивија ствар код путовања на посао без аутомобила није оно што оно доноси људима који то већ раде. Већ оно што се дешава људима који га испробају једном.

Већина људи који никада нису ишли на посао бициклом или јавним превозом имају у глави слику која је знатно гора од стварности — замишљају зној, кишу, гњаважу, утрошено време, и сама та представа довољна је да годинама остану у аутомобилу. Онда их нешто подстакне да пробају само једном, а велики део њих врати се са истим утиском: било је мање страшно него што су очекивали, а понешто је заправо било и пријатно. Вожња је трајала петнаест минута, не четрдесет. Воз им је донео тридесет минута за читање које нису имали читаву деценију. Стигли су разбуђени уместо изнервирани.

Не промене сви навику. Многи пробају једном, закључе да им аутомобил више одговара и то је сасвим добар исход — направили су информисан избор уместо да наставе по аутоматизму. Али готово сви који промене навику прођу кроз иста врата: један покушај без великог притиска. Томе овај изазов заправо служи. „Осам дана без аутомобила“ није циљ у неком дубљем смислу; то је друштвено прихваћен повод да нешто испробаш једном, док и твоје колеге покушавају исто, једног благог септембарског јутра, уз ранг-листу која вас чека. Изазов ствара прве покушаје, а управо се кроз њих навике путовања на посао заиста мењају.

Уштеду новца и чистији ваздух вреди поменути, али нека остану у споредној улози. При садашњим ценама горива у САД, пут до посла и назад од двадесет миља представља значајан дневни трошак и пре паркирања, а Европљани плаћају знатно више по литру; осам дана без аутомобила до краја месеца доноси приметну уштеду. Саобраћај је и највећи извор емисија гасова са ефектом стаклене баште у САД, а самостална вожња аутомобилом на посао чини велики део тога, што је управо разлог постојања Светског дана без аутомобила. Оба аргумента су тачна и корисна, али ниједан неће некога покренути да седне на бицикл у 7 ујутру као помисао „мој тим рачуна на мене, а испоставило се и да ми ово прија“. Стави искуство у први план; нека уштеда и мањи еколошки отисак буду додатна награда.

Буди искрен о аутомобилу

Сада и ограда о којој сваки менаџер програма добробити запослених у САД већ размишља, а коју треба јасно изнети у најави изазова: за многе Американце не постоји алтернатива путовању аутомобилом на посао. Канцеларија је удаљена тридесет миља ауто-путем, у том крају нема употребљивог јавног превоза, а путеви између куће и посла никада нису ни грађени за људе ван возила. Рећи тим запосленима да иду бициклом на посао није инспиративно, већ увредљиво, и управо зато се ово представља као добровољни изазов за ужу групу, а не као акција за целу компанију. Нико не треба да се осећа осуђивано због начина путовања који му је инфраструктура наметнула деценијама пре него што се запослио.

Али постоји и средње решење које вреди поменути, јер „у духу изазова“ јесте права категорија. Паркирање на удаљеном крају паркинга и пешачење последњих десет минута. Вожња до колеге, па заједнички остатак пута. Замена једног дела пута јавним превозом. Одлазак аутомобилом на посао, али обављање свих других обавеза те недеље без њега. Ако је култура твојих изазова здрава, људи ће ове делимичне варијанте бележити у доброј намери, остали ће их свеједно бодрити у ћаскању, а основна навика — преиспитивање устаљеног начина путовања — прошириће се и на људе до којих строга верзија никада не би допрла.

Једна безбедносна напомена припада свакој најави: свако ко иде бициклом треба да вози као да му је то прва недеља, јер многима и јесте. Кацига на глави, светла и по дану, мирније улице уместо оних са брзим саобраћајем чак и ако је рута дужа, као и пробна вожња викендом пре него што се упустиш у саобраћај понедељком. Септембар поклања лепо време, али и даље је важно стићи читав.

Претвори га у тимски спорт

Индивидуални циљ свакоме даје сопствену циљну линију, али формат постаје још бољи када додаш и заједнички циљ: 200 дана без аутомобила у целој компанији током месеца, или неки други број који одговара броју запослених. Сваки забележени дан повећава заједнички збир, па особа која успе да оствари само три дана без аутомобила видљиво доприноси са три дана, уместо да заврши при дну ранг-листе. Заједнички циљеви чувају подстицајну атмосферу у изазовима за уже групе, уместо да их претворе у надметање двоје људи који ионако свуда иду бициклом (више о тој равнотежи прочитај у тексту зашто пријатељско надметање даје резултате).

А овај изазов оживљава ћаскање као ретко који други. Паркинг за бицикле који је, неким чудом, први пут пун. Излазак сунца на пешачкој рути за коју нико није знао да колега њоме иде. Књига коју је неко завршио у возу. Ужасан јутарњи селфи екипе која заједно долази аутомобилом. Изазов у корацима доноси бројке; изазов доласка на посао доноси доказе да људи живе мало другачије, а управо због тога вреди отворити ћаскање изазова.

Септембар без аутомобила на YuMuuv

Дани без аутомобила једна су од активности са ручним уносом на листи активности за YuMuuv изазове: учесници бележе сваки дан који испуњава услове помоћу дугмета +Дневник, без паметног сата, фитнес наруквице или праћења. При креирању изазова:

• Индивидуални циљ: укупан циљ од осам дана без аутомобила у месецу, или више у градовима где је бициклизам уобичајен.
• Збир за компанију: укључи заједнички циљ како би сваки забележени дан повећавао један заједнички број.
• Ривалство канцеларија: додај ранг-листу тимова или земаља и користи просек (AVG), како величина канцеларије не би одлучивала о резултату.
• Подешавања: омогући ручни унос, постави дневно ограничење на један дан по особи и остави укључено ћаскање изазова за фотографије паркираних бицикала.

Подешавање траје неколико минута, а 22. септембар је готов ослонац у календару. Твој изазов у корацима биће ту и следећег месеца; на један месец дај ангажованом делу свог тима разлог да јутро погледа другачијим очима. За још формата који нису засновани на корацима, погледај наше изазове за добробит који нису везани за фитнес.

Желиш да организујеш изазов доласка на посао? Закажи YuMuuv демо и помоћи ћемо ти да га подесиш.