Зашто свако модерно радно окружење треба да помогне запосленима да набаве носиви уређај за праћење активности

Пре десет година, носиви уређаји били су занимљивост на зглобовима триатлонаца и ентузијаста који су волели да прате податке о себи. Данас су вероватно најличнији комад технологије који човек поседује. Сат на нечијем зглобу, прстен на прсту или сензорски фластер на грудима знају када је та особа лоше спавала, када јој пулс у мировању расте до нивоа који може да наговести болест и када стрес заправо није попустио после тешког састанка. Таква свест мења понашање — а управо на понашање послодавци већ две деценије покушавају да утичу буџетима за добробит запослених.

Порука овог чланка је једноставна. Ако је компанија спремна да плати врхунски апарат за кафу, ергономску столицу или део чланарине за теретану, требало би да буде спремна и да обезбеди носиви уређај сваком запосленом који га жели. Корист није само теоријска. Људи који заиста могу да виде сопствене податке обично доносе боље одлуке о спавању, кретању и опоравку, а те одлуке се на послу огледају у мање дана на боловању, стабилнијој енергији и здравијем односу према дугим радним сатима које интелектуални рад понекад захтева.

Неприметан подстицај продуктивности пред нашим очима

Већина програма добробити на радном месту и даље се врти око онога што људи раде у канцеларији: столови за рад стојећи, чиније с воћем, повремени час јоге. Ништа од тога није лоше, али све се завршава у пет по подне. Носиви уређај не престаје тада. Он са запосленим одлази кући и прати га током вечере, спавања, викенда, породичног стреса и касноноћног бескрајног листања лоших вести. Управо ту се налазе кључеви дугорочне добробити.

Када особа види да јој је пулс у мировању порастао за пет откуцаја у минути после недељу дана касног одласка на спавање или да јој варијабилност срчаног ритма опада откад је почео стресан пројекат, подаци сами говоре. Ниједан постер службе за људске ресурсе, подстицај руководиоца или подсетник у апликацији Slack није убедљив као графикон сопственог тела који говори истину. У тој повратној спрези је цела поента.

За послодавце је рачуница једноставна. Носиви уређај средње класе кошта мање од једног прегледа у приватној клиници. Компаније које субвенционишу уређај — чак и делимично, чак и као једнократну погодност — добијају стално доступну основу за промену понашања, за мали део стварних трошкова коучинга, ергономских процена или одсуствовања с посла.

Како субвенционисање уређаја може да изгледа

Не постоји само један прави начин да се то уради. Компаније које највише добијају од програма носивих уређаја обично изаберу један од неколико једноставних модела и држе га се.

Први модел је директна куповина. Компанија купује одређену количину уређаја, дели их свима који их желе и третира их као било који други део радне опреме. То добро функционише у регулисаним делатностима или хибридним тимовима у којима је уједначеност важна.

Други је додатак за добробит. Запослени добијају годишњи износ — рецимо двеста до петсто евра — који могу да потроше на носиви уређај по избору или друге производе за добробит. Тиме се уважава чињеница да једна особа жели Garmin за трчање по стазама, друга Oura прстен за праћење сна, а трећа само боље патике за трчање. Суштина је у слободи избора. (Провери локалне прописе: у многим земљама субвенције за уређаје и додаци за добробит могу се сматрати опорезивом погодношћу.)

Трећи је модел заједничког улагања. Компанија покрива половину трошка, а запослени другу половину. Подела трошкова заправо повећава ангажованост: људи који су нешто платили за уређај вероватније ће га носити довољно дуго да им то пређе у навику.

Без обзира на модел, принцип је исти. Уређај припада запосленом, подаци припадају запосленом, а улога компаније је да олакша први корак.

Важни сензори — и шта ти говоре

Савремени носиви уређај није само један уређај, већ скуп сензора смештених у мало кућиште. Сваки прича другачију причу о томе шта се дешава у телу. Разумевање онога што мере први је корак ка разумевању зашто је ова технологија више од бројача корака — иако бројач корака, као што ћемо видети, и даље обавља изузетно велики део посла.

1. Свакодневни показатељи: кораци, раздаљина, калорије, активни минути

Пре него што пређемо на необичније сензоре, вреди одати признање свакодневним показатељима. Број корака, пређена раздаљина, потрошене калорије, активни минути и број спратова пређених степеницама први су подаци које су носиви уређаји бележили, а за већину људи и даље су најкориснији. Нису сложени, за њихово тумачење није потребан тренер и јасно се уклапају у начин на који особа већ размишља о свом дану: да ли сам се довољно кретао?

Ове показатеље бележе сићушни акцелерометар и, код новијих уређаја, мали барометарски висиномер за пењање уз степенице. Они су темељ на коме се све остало гради. Програм добробити који користи само податке о корацима и активним минутима и даље је веома добар програм добробити. Напреднији сензори у наставку нису замена; они су додатни слојеви који постају корисни када се успостави основна навика кретања.

2. Оптички сензори пулса

Сензор са зеленом LED диодом на полеђини готово сваког сата и прстена мери пулс тако што открива како се светлост одбија од капилара испод коже. Из овог једног сигнала носиви уређај израчунава пулс у мировању, пулс током вежбања и, временом, даје користан увид у кардиоваскуларну кондицију. Пулс у мировању који постепено расте током више недеља један је од најранијих благих сигнала претренираности, лошег сна или болести која се приближава.

3. Варијабилност срчаног ритма (HRV)

HRV је варирање временског размака између узастопних откуцаја срца. Звучи загонетно, али то је нешто најближе мерачу стреса што носиви уређаји имају. Виши HRV обично значи да парасимпатички нервни систем ради свој посао и да се тело опоравило. Нижи HRV често указује на нагомилани стрес, лош сан, алкохол или болест. За људе који се баве интелектуалним радом, праћење HRV-а током више недеља једно је од најискренијих огледала равнотеже између посла и приватног живота.

4. SpO2 (засићеност крви кисеоником)

Сензор са црвеном LED диодом, који већина сатова сада има, процењује колико кисеоника крв преноси. Повремена мерења корисна су на већим надморским висинама, али занимљивија примена је ноћно праћење, где поновљени падови могу да укажу на поремећаје дисања као што је апнеја у сну, често стање које неретко остаје недијагностиковано. Носиви уређај не може да постави дијагнозу, али може да буде подстицај за разговор са лекаром.

5. Праћење фаза сна

Комбиновањем пулса, HRV-а, покрета, а понекад и температуре коже, носиви уређај може да процени време проведено у лаком, дубоком и REM сну. Бројке нису савршене, али трендови јесу. Људи који никада нису озбиљно размишљали о свом сну често се изненаде када виде колико мало дубоког сна имају када пију алкохол, листају садржај на телефону или раде до касно због рока. Та свест, која се обнавља из ноћи у ноћ, претвара „требало би више да спавам“ у стварно понашање.

6. Температура коже

Непрекидно праћење температуре коже тихо је постало једна од најкориснијих функција носивих уређаја. Мали, али упоран пораст може да буде рани знак да се тело бори с нечим. Код жена, промене базалне температуре дају јаснију слику о фази менструалног циклуса него што је календарско праћење икада могло. Свима додаје још један податак који помаже да се разликују „нешто се не осећам добро“ и „нешто заиста није у реду“.

7. Континуирано праћење глукозе

Сензорски фластери за континуирано праћење глукозе (CGM), који су некада били технологија намењена искључиво особама са дијабетесом, сада су на неким тржиштима доступни без рецепта. Они показују како појединачни оброци, стрес и сан утичу на шећер у крви, готово у реалном времену. Повратне информације су непосредне, мада су докази о користима за људе без дијабетеса и даље ограничени, па их је најбоље посматрати као необавезан лични алат, а не као показатељ за целу компанију.

8. ЕКГ и откривање атријалне фибрилације

ЕКГ на захтев више није новина. Неколико савремених сатова може да сними једноканални ЕКГ и упозори на могућу атријалну фибрилацију, користећи функције које су одобрила регулаторна тела у више земаља. Они не замењују медицинску дијагнозу, али за запослене у четрдесетим и педесетим годинама рани подстицај да посете лекара може много да значи.

9. Оцене стреса и опоравка

Већина носивих уређаја сада обједињује HRV, пулс, сан и кретање у једну дневну оцену „спремности“, „телесне батерије“ или „опоравка“. Напредни корисници негодују због нетранспарентног начина израчунавања ових оцена, али просечној особи оне нуде баш праву меру поједностављења. Претварају мноштво података у један једноставан подстицај: данас је тежак дан, успори; данас имаш снаге, потруди се више.

Шта послодавци заиста добијају

Најмерљивије користи — мање дана на боловању, ниже премије здравственог осигурања, бржи повратак на посао после болести — јесу стварне, али нису најзанимљивији део приче. Занимљивији део је култура. У организацијама у којима су носиви уређаји уобичајени и подржани, разговори о сну, опоравку и темпу рада такође постају нормални. Руководиоци питају „како си спавао?“ као што би питали за време. Запослени чувају своје вечери јер имају податке који показују шта се дешава када то не раде. Читав ритам рада постаје нешто блажи, што се види у задржавању запослених и њиховој ангажованости много пре него што се покаже у табелама.

Важно је јасно рећи шта послодавци не би требало да раде. Подаци на овим уређајима припадају запосленом. Програм добробити заснован на томе да руководилац види нечију оцену сна јесте програм који ће брзо пропасти, и то с разлогом. Прави модел се заснива на збирним, анонимним и добровољно подељеним подацима. Појединци виде сопствене податке; организација види само оно што запослени одлуче да поделе кроз изазове којима се добровољно придружују, тимске просеке или циљеве на нивоу компаније. У ЕУ, здравствени подаци су посебна категорија података о личности према GDPR-у, што је још један разлог да појединачна мерења остану приватна. Више о постизању праве равнотеже прочитај у чланку да ли твој програм добробити држи корак са запосленима који прате своје здравље?

Уз уређај, и разлог да се носи

Купити носиви уређај је лакши део. Носити га редовно током неколико месеци потребних да се створи права навика (у просеку око 66 дана) знатно је теже. Ту структурисани изазови — управо они на којима је YuMuuv изграђен — претварају уређај из справице у свакодневни ритуал. Изазов у корацима даје некоме разлог да погледа сат у уторак ујутру. Изазов спавања даје разлог да се телефон остави у десет увече. Низ дана свесне пажње даје разлог да се застане и удахне између састанака.

Уређај мери, изазов мотивише, а компанија ненаметљиво финансира обоје. То је заокружен процес, а већина радних средина га још није успоставила. Заокружити га — тако што запосленима помогнеш да дођу до правог уређаја, а затим им понудиш нешто забавно што могу да раде с њим — један је од најделотворнијих начина да се искористи буџет за добробит.

YuMuuv се синхронизује са сервисима Apple Health, Health Connect на платформи Android, Garmin, Fitbit, Polar, Suunto, Coros, Huawei, Oura, Samsung, Withings и Zepp/Amazfit, па који год уређај запослени изаберу, његови подаци могу директно да се користе у тимском изазову. Имај на уму да уређаји различито броје кораке: у нашим подацима просечан дневни број корака кретао се од око 6.100 уз Apple Health до више од 12.000 уз Polar (погледај просечан број корака дневно по уређају). Погледај и предности уређаја за праћење физичке активности и податке носивих уређаја уз мотивацију заједнице.

Ако твој тим већ организује изазове и питаш се да ли уз то треба увести и субвенцију за носиве уређаје, искрен одговор је: често да. Уређај обогаћује изазове, изазови подстичу редовну употребу уређаја, а заједно помажу људима да буду одморнији, активнији и свеснији сопствених граница. Желиш да видиш како то функционише? Закажи YuMuuv демонстрацију.